357 - Njena
Autor - David Gilmour


Verse 1
E||-------------------|----------------|
B||-------------------|----------------|
G||----7--9-9---------|-7--------------|
D||----7--9-9---4x----|-7--9-9-----4x--|
A||----7--7-7---------|----9-9---------|
E||-------------------|----7-7---------|


Verse 2
E||--------|-------|
B||--------|-------|
G||--------|-------|
D||---5----|---9---|
A||---5----|---9---|
E||---3----|---7---|


Verse1

Ej jadan sam i bedan kad me ovoliko zabodu u zemlju,
kad mi svo korenje pocupaju pre toga, pa me nasade k'o stap.
Kako mi niko ne kaza da zamotam srce u ljusku,
da namazem oci garezom i cutim dok govorim.

Verse 2

Ko li me natera da svetlim u ovoj mocvari,
pa zalutah tako duboko da me blato zamraci..?

Verse 1

Ej, da li je dan ili je noc?
Ni bube ovde ne zuje, samo secanja zvece o zidove,
ni ruke dici ne mogu, da oponasam vetar na licu,
koje ne znam ni da li je moje...

Verse 2

Imao sam, vise nemam, dadoh i padoh,
U Boga znam i njegovo cekam..
Ako i ti cujes tisinu,
podaj mi ruku kad podjem visinu...

Verse 1

Da ne idem sam u ono sto znam,
kad otvore rajska vrata, da vidim gde sede brat do brata,
i majke i sestre i ocevi stari,
i osetim ukus sustine u stvari.

Verse 2

Pogacu vrucu i kajmak za dusu,
sa izvora lonce, sto sipam u susu.
Peska zivota i zrno vremena,
da prestane ruzna uspomena...

Verse 1

Ej njena, ruzna uspomena...

Verse 1

Ej, jadan sam i bedan, kad me ovoliko zabodu u zemlju,
kako mi niko ne kaza da umotam srce u ljusku...
I cutim dok govorim...



To bi bilo to,otprilike :D